VIŠE

A VI: DA LI SPAVATE ILI STE BUDNI?

MALA SLIKA

A VI: DA LI SPAVATE ILI STE BUDNI?

Znate ono: rodimo se, odrastamo, bez obzira kakav život bio dok smo klinci, ipak sanjamo, sanjamo one velike snove o tome da postanemo astronauti, primabalerine, holivudske ličnosti, nešto veliko i posebno? Onda dođe odrastanje, traženje i otkrivanje našeg ličnog puta. U tom istraživanju sebe, ponekad skrenemo pogrešno, promašimo fakultet, posao ili društvo, a često nam se učini da je zapravo država ono što smo promašili još kada smo se rodili. Vremenom potraga  za svrhom postane potraga za egzistencijom. Potraga za poslom iz snova se pretvori u potragu za bilo kakvim poslom. Polako ali sigurno prestanemo da sanjamo. A da li to što više ne sanjamo znači da smo budni? Ili možda spavamo ali bez snova?

PROBA 2

Ako je osvanuo još jedan ponedeljak koji mrzite jer počinje radna nedelja, onda i dalje spavate. Ako svaki dan dolazite kući isceđeni, isfrustrirani i proklinjući svoju sudbinu – da, da, i dalje spavate. Ako se ženite/udajete samo zato što vam je „vreme“, zato što je „red“ ili zato što ste eto previše godina uložili u taj odnos – i dalje spavate. Ako iz istog tog razloga rađate decu – itekako spavate. Ako ste okruženi ljudima koji vas iscrpljuju mentalno i energetski, a čuvate ih u svom životu samo zato što se znate 100 godina – i dalje spavate. Ako sve što radite u životu radite da ne biste razočarali roditelje ili da „ne bi pričao komšiluk“  – da, i dalje spavate. Ako biste nešto da promenite: karijeru, prijatelje, partnera, grad, državu, ali to ne činite jer mislite da je prekasno, da ste prestari – ooo da, itekako spavate. Ako mislite da ste mali, nebitni i nemoćni da na bilo koji način učinite ovaj svet i svoj život boljim i srećnijim, da, pogodili ste šta ću reći – i dalje spavate!

Pa ko su zaboga ti budni ljudi i ima li ih uopšte?!

Budni ljudi postoje, kreću se tu među nama, izgledaju skoro isto, a ipak dovoljno drugačije da ih primetimo. Oni se smeju sa srcem i kada uđu u prostoriju donesu neku divnu energiju koja vas zarazi, pa prosto pomislite da ćete da poletite, da je sve na svetu moguće. Ili vas nerviraju, užasno vas nervira njihov entuzijazam i zadovoljstvo, toliko da prosto mislite da su ludi, glupi i nemaju pojma šta je život. Budni ljudi su prekršili bar nekoliko pravila u životu, išli mimo onoga što je „red“ i dozvolili da „komšiluk govori“, samo zato što su birali svoj put, svoj način, išli za svojim željama, ne obazirući se na očekivanja drugih. Budni ljudi uče, imali 20, 50 ili 70 godina, oni i dalje uče, uče o sebi, o životu, o svetu, o ljudima, o svemu što ih interesuje, jer znaju da je učenje obogaćivanje njih samih. Budni ljudi se menjaju i to na bolje, jer prihvataju svoje nesavršenosti i spremni su da ih unaprede, spremni su da rastu. Budni ljudi ne veruju u promašaje i gubitke, oni veruju da je i to sticanje novih iskustava i znanja. Oni imaju jasne ciljeve i u svakom danu traže (i pronalaze) nove stepenice koje vode do ostvarenja tih ciljeva. Budni ljudi ne dozvoljavaju da iko drugi bude odgovoran za njihov život, za njihove uspehe i neuspehe. Oni preuzimaju odgovornost za sve što im se dešava i deluju, rečima i akcijama. Budni ljudi veruju u druge ljude i podržavaju njihov rast, njihove lude ideje i rizike. Budni ljudi i sami rizikuju, jer veruju u čuda. Budni ljudi jesu čuda. I iznad svega – budni ljudi i dalje sanjaju i žive velike snove.

A vi – da li i dalje spavate ili ste budni?

U životu se rodimo tri puta:
– prvi put kada se oplodi jajna ćelija,
– drugi put kada izađemo iz majčine utrobe,
– treći put kada preuzmemo odgovornost za svoj život.

Autor teksta: Martina Đokić, NLP Trainer&Coach

No Comments

Post A Comment