VIŠE
Martina Djokic, Energy House, Photo_Aleksandar_Dmitrovic_0014

Martina Đokić: Na kom si nivou igrice?

Nedavno sam radila sa jednom predivnom klijentkinjom: mlada, lepa, pametna, ma može imati svet pod nogama uz blagu promenu fokusa. Ipak, već koju godinu je zaglavljena između prošlog i sadašnjeg života, bivšeg i novog doma i okruženja, vremena kada je briljirala u svom gradu i ovog sada vremena kada je „niko i ništa“ u novom gradu.

Rešena da joj je dosta turobnosti i besciljnosti i da je vreme da se konci vrate u njene ruke, odlučila je da usvoji neka nova gledišta i zakazala je razgovor sa mnom.

Kada sam je upitala u čemu je stvar, ispričala mi je o svojoj društvenosti, aktivnostima, uspešnosti i bogatom životu koji je vodila u svom gradu u kojem je odrasla. Tada je prosto osećala kao da je na vrhu sveta, kao da je sve baš onako kako je ona određivala. Onda se desilo da je težeći nekim novim ambicijama, prešla da živi u drugi grad gde se već treću godinu osećala degradirano: društveni život joj je bio vrlo siromašan, u novom radnom okruženju se nije snalazila i osećala se kao da je trajno izgubila svoj sjaj i svoje potencijale. Prosto, nije više bila ni bleda sena one vesele, svestrane, aktivne i uspešne osobe.

Već nakon prvih par rečenica bilo mi je jasno u kom grmu leži zec – na prethodnom nivou je „spasila princezu“, pa je došlo vreme da se pređe na novi nivo igrice, nivo koji zahteva više spretnosti i upornosti.

Verujem da ste svi tokom odrastanja igrali neku igricu, bilo koju, i sigurno se sećate kako je svaki novi nivo na koji ste prešli bio sve teži i zahtevnji. Nekada je dolazak do drugog nivoa bio veliki pomak, a kada se stiglo do trećeg i susrelo sa forama i začkoljicama koje on nosi, prva dva nivoa su već bila smejurija. Nekada je čak bila i prava dosada prolaziti kroz te početne nivoe da bismo stigli do onog na kojem smo zapeli, koji od nas traži dodatnu snalažljivost, brzinu i upornost. Često nas je upravo taj najteži  nivo najviše zabavljao i uzbuđivao i jedva smo čekali da ga pređemo i vidimo šta nas posle čeka.

Na kom si nivou igriceUpravo isti princip se dešava u životu: onog trenutka kada osvojimo sve medalje, otkrijemo sve ćupove sa blagom, savladamo sve cake, tada je trenutak da pređemo na sledeći nivo. Taj sledeći nosi neke nove, kompleksnije izazove, zahteva da još dublje zavirimo u sebe i sa lagera povučemo u upotrebu neke do tada neiskorišćene resurse. Na novom nivou više ne plešemo za publiku od 200 ljudi, već od 2000 ljudi. Ne pevamo više d-mol nego c-dur. Ne koordinišemo više tim od 5 ljudi već od 30. Ne dižemo više iz benča 50kg već 150kg. Ne igramo više za ulazak u prvih 100, već u prvih 50, i tako sve dok ne dođemo do nivoa gde igramo za prvo mesto.

Usput spoznamo da smo vešti, brzi, snalažljivi, da smo britki i vredni, da sve što ne znamo itekako smo u stanju da naučimo, a sve što smo ranije znali ima neke nove upotrebljivosti, da smo talentovani u raznim poljima na koja ranije nismo zalazili, da smo odličan analitičar, a i vizionar, da naša istrajnost nije potrošna stvar, da vera u sebe često rezultira velikim dostignućima, da 0,001% dodatnog truda često donese duplo veći rezultat od očekivanog i da mi možemo baš sve, baš sada, i baš ovde, sve u svrhu prelaska nivoa.

Da smo ostali u prethodnom nivou u kojem smo tako lako plivali, postojala je ozbiljna pretnja da nam nakon nekog vremena dosadi i postane rutina bez uzbuđenja i inspiracije, a onda bismo se osećali zarobljeno u svakodnevici uz užasno stanje neispunjenosti.

U skladu sa tim, postaviću vam isto pitanje koje sam postavila i mojoj divnoj klijentkinji: želite li i dalje da sa setom gledate u prošlost ili ste spremni da otkrijete lepotu i čaroliju novih svetova i njihovih blaga?

Tako sam i mislila. Vidimo se na sledećem nivou! 🙂

Martina Đokić, international NLP trener i coach

No Comments

Post A Comment