VIŠE

Prostranstvo ljubavi – Vladimir Megre

delfi_prostranstvo_ljubavi_vladimir_megre

Prostranstvo ljubavi – Vladimir Megre

delfi_prostranstvo_ljubavi_vladimir_megrePosle puno neuspelih pokušaja da uspe u nekom od preduzetničkih poslova, jedino mu polazi za rukom da napiše knjigu o Anastasiji, i to sa velikom mukom. I rešio je – idem da posetim Anastasiju i vidim svog skoro rođenog sina. I dok ga je čamdžija vozio na Anastasijinu poljanu usput mu je ispričao niz neverovatnih stvari koje su se dogodile Anastasiji. U međuvremenu – od pokušaja njene otmice i …

Ako zacrtate sebi postavljeni cilj – možda ćete morati da više puta menjate taktiku i stil, ali ćete na kraju ipak uspeti da stignete do njega. Ovo se odnosi na poslovni, ali i na privatni život. A on, Vladimir, snagu je svejedno gubio i umirao. Fizička snaga mu je nedostajala, ali i u predsmrtnom stanju pokušavao cilj da postigne. Da, on je preduzetnik, a duh njegov je moćan. U ljubavi je – besmrtnost čovekova, u sposobnosti da probudi prema sebi ljubav.

Svaki čovek je dužan da stvori oko sebe prostranstvo ljubavi, da ga podari svome detetu ne sme se, zločin je rađati decu, ne pripremivši za njih prostranstvo ljubavi. „Očigledno, osećaj doma nije u tome koliko ti je veliki stan ili možda zamak, već u nečem drugom – apsolutno ničega nema na ovoj poljani, a doživljavam je kao da sam kući stigao.“

Bubica je savršeniji mehanizam od ma kog veštačkog, i zato dete koje ima mogućnost opštenja sa tim savršenim živim bićima, i samo postaje savršenije, mnogo više nego li u dodiru sa mrtvim, neživim, primitivnim predmetima.

Treba takav potpuni idiot biti, pa se za šminku i duge noge oženiti! Po nekom se posreći, nekima dopadnu žene koje su u stanju da dom prekrasan stvore i hranu s ljubavlju da zgotove, jezike razne znaju, mudre su, pametne, lepe i bez kozmetike, a tako stasavaju, još lepše postaju.

A kakav treba da bude vaš muž?

Treba da bude čovek, sposoban da pruža toplinu i svetlost drugim ljudima. Ako se iz njega bude širila, tada će i okolini biti dobro, a i našoj porodici takođe. Čovek, bogat duhom, zdravim duhom neuporediv je u odnosu na ma kakvo bogatstvo.

Školske godine su čudne, sa knjigom, sveskom, pesmom, kako brzo one lete, ne možeš ih natrag vratiti, zar će prohujati bez traga? Ne. Ne zaboravlja niko nikad godine školske.

Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje, ali svakim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek, spoznaj suštinu svoju.

Nastupiće vreme, čovečanstvo će shvatiti. Naučnik najveći će kod bake u povrtnjak otići. Izgladneo, zamoliće je da paradajz pojede. „Učenjak i njegove tvorevine prividne, toj baki danas nisu potrebni. Ona za njih ne zna, niti hoće da zna. Ona spokojno i bez naučnika živi. A on ne može bez nje da preživi. On je – iluzornom besplodnom koji nikuda ne vodi. Ona sa zemljom prirodnom i vaseljenom celom. Ona je nužna vaseljeni, on nije.

Postoji od iskona Istina kod svakoga u Duši. Sada, danas, a ne sutra. Neka bude srećan svaki čovek.

Knjigu analizirao: Svetislav Bata Nikolić

 

No Comments

Post A Comment