VIŠE

Ana Prelić: Moj put od “živim kako moram” do “živim kako želim”

Koliko puta treba da dođem do dna i koliko puta treba sebi da kažem dosta, da bi došlo do dugoročne i trajne promene u mom životu?

Zašto mi je toliko vremena potrebno da se pokrenem i promenim nešto čime nisam zadovoljna?

Do kada ću svemu da kažem da, iako tačno znam kada treba da kažem ne?

Ovo su pitanja koja sam sebi godinama postavljala, a do odgovora sam došla uz pomoć NLP-a.

Ja sam neko ko je do pre par godina živeo život onako kako mora, kao treba, kako je logično i realno. I sve to me je dovelo do jednog potpunog nezadovoljstva života koji živim. Vremenom je nezadovoljstvo počelo da se transformiše u bes i ljutnju jer ništa ne radim povodom bilo kakve promene. Krivila sam i druge i sebe za sve što mi se dešava. I godinama sam mislila da je sve u životu tako kako jeste i da ja tu ništa ne mogu da promenim.

I tako nezadovoljna sobom i svojim životom, radeći na poziciji team leadera u jednoj firmi, naravno da nisam imala zadovoljavajuće rezultate. Tada sam čula za NLP, da je to edukacija posvećena i profesionalnom i ličnom razvoju. Da se na NLP-u uče fenomenalni alati komunikacije, razumevanje različitosti, motivacije, radi se na ciljevima. I tada sam odlučila da krenem na edukaciju, zbog posla, kako bih sa svojim timom imala što bolje rezultate. I jesam, za samo nekoliko meseci, imala sam trostruko bolje rezultate.

Međutim, pored napretka i boljih rezultata na poslu, u isto vreme sam se kroz edukaciju bavila i ličnim razvojem.  Kada sam na samom početku treninga čula, da je NLP, zapravo, Neuro Lingvističko Programiranje, tada sam shvatila da ipak postoji način da živim i radim ono što volim. Shvatila sam da konačno mogu da spojim psihologiju koju volim sa lingvistikom koju sam studirala i da ja zaista želim da budem NLP Traner i Coach.

Taj trenutak kada sam shvatila šta želim i kada sam jasno definisala svoj cilj, celom mom životu je dao jedan novi pravac i smisao.

Sećam se koliko mi je sve to delovalo nemoguće i daleko, ali ono što sam učila na NLP-u jesu načini kako da iz trenutnog stanja i situacije u kojoj se nalazim, dođem do željenog stanja i ostvarenja cilja.

Do prave promene je došlo onog trenutka kada sam ja preuzela odgovornost za svoj život. Kada sam shvatila da izbori i odluke koje donosim definišu kakav ću život živeti. Onog trenutka kada preuzmemo odgovornost, tada imamo i moć da kreiramo život kakav želimo. I da budem iskrena, koliko mi je prijao taj osećaj slobode da je sve do mene, u isto vreme sam se toga i plašila.

Mislila sam da mi toliko toga nedostaje da bih bila uspešna, srećna i zadovoljna. A onda sam na NLP-u naučila da mi u sebi već posedujemo sve resurse za uspeh. Tada sam i shvatila da je sve do mene, da sam oduvek  imala odgovore na sva pitanja u sebi, ali da sam mnoge stvari svesno gurala pod tepih ne želeći da se bavim njima.

Život mi se promenio onda kada sam počela da se suočavam sa svojim strahovima, kada sam počela da rušim sve zidove koji su me štitili od toga da budem povređena, kada sam počela radom na sebi da otklanjam sve blokade koje su me godinama držale u mestu. Kroz razne vežbe na modulima priznala sam sebi šta je to što sam do sada radila pa imam određene rezultate kojima nisam zadovoljna. Zajedno sa priznavanjem i prepoznavanjem nekorisnih ponašanja koje sam imala, u isto vreme sam nalazila nova konstruktivna i podržavajuća ponašanja koja su me vodila ka željenim rezultatima.

U toku edukacije mi je jedna prijateljica rekla kako je na mene asocira rečenica “nije bitno koliko je težak put, bitno je da ti je svaki korak lak”! A korak mi je postao lak onog trenutka kada sam u životu počela da radim i bavim se onim stvarima koje su meni lično važne, koje me čine srećnom i zadovoljnom. Kada sam počela da živim život po svojoj meri, a ne po meri svojih roditelja, partnera, društvenih normi…

Kada krenete na NLP, ili bilo koji razvojni trening, ukoliko ste zaista spremni na promenu, puno stvari i odnosa oko vas počene da se menja. Ja sam se dugo bojala da ću svojom promenom i radom na sebi, neke ljude i neke stvari izgubiti. Mnogo toga sam radila iz straha da nekog ili nešto ne izgubim.

I dugo sam se pitala kako da znam da li je ovo pravi put za mene, da li je odluka koju sam donela ispravna… Vremenom sam shvatila da ne treba da tražim pravi put. Pravi put uvek osetim. Po emocijama uvek znam da li sam na pravom putu. Onog trenutka kada sam razumela, zavolela i prihvatila sebe takvu kakva jesam, kada sam počela da slušam sebe i svoje emocije, od tada sam na putu života vrednog življenja.

Sećam se trenutka kada sam dobila sertifikat NLP Trenera, tada mi je postalo jasno da nije samo poenta u ostvarenju cilja, već u putovanju do njega. Moje putovanje do svega što sada živim je zapravo moja životna priča. I ono što sada živim, nekada je samo bio jedan veliki san.

Kakvo je vaše putovanje?

Ana Prelić, NLP trener i Coach Energy House-a

PREDSTOJEĆE EDUKACIJE

Saznaj više OVDE