VIŠE

Lava: Roditelji – između prevelike brige i vaspitanja

Otpusti kontrolu kao dobar roditelj

Da li sve što pomisli naše dete treba i da dobije? Da li je moguće da budemo dobra podrška našem detetu, a da ne budemo previše zaštitnički nastrojeni? Kako da postavimo zdrave granice? Mislim da se svaki roditelj ovo zapita pre ili kasnije. Ako pratimo ove jednostavne smernice, možemo da budemo ne samo dobar, već i srećan roditelj.

Lava Nikolić

U knjizi Stivena Bidalfa Tajna srećne dece postoji puno jednostavnih pravila za srećno odrastanje naše dece, a za ovaj tekst izdvojila bih dva najvažnija:

Deca ne slušaju šta govorite, već gledaju šta radite.

Jasne granice ulivaju sigurnost detetu.

Ova knjiga bila mi je sjajna priprema za roditeljstvo. Uštedela mi je mnogo energije i živaca, jer znam koliko roditeljstvo ume da bude zahtevno. Puno roditelja mi dolazi na coaching jer ne zna kako da se postavi u određenim situacijama prema svom detetu – ili reaguju burno, ili se povlače.

Zašto se to dešava? Zato što kada postanemo roditelji, u nama se aktivira model roditeljstva koji su imali naši roditelji sa nama. Ako nam se taj model ne sviđa, mi ćemo raditi iz otpora stvari potpuno drugačije, samo da ne budemo kao naši roditelji. Neki ovaj model ni ne osveste i po automatizmu ga prate. Dok god smo u modelu, mi se ponašamo po nesvesnom obrascu i nismo u kontaktu sa svojom intuicijom i potrebama. Zato je važno da svesno izgradimo model sopstvenog roditeljstva.

Kako? Svesnim sticanjem znanja i veština. Roditeljstvo je veština koja osim intuicije zahteva i znanje i određene sposobnosti. Pronađite knjige, videe, edukacije koje će vam dati usmerenje kako da sebi olakšate ovu predivnu i zahtevnu ulogu.

Za početak, hajde da razložimo ova dva načela.

Deca ne slušaju šta govorite, već gledaju šta radite.

Koliko puta vidite svoje dete kako pokušava da bude vi? Oblače vašu odeću, žele da jedu isto što i vi, da se šmikaju, idu na posao, zapale cigaretu, popiju alkohol. Njihova najveća želja je da postanu baš kao vi. Vi ste njihov prvi model i oni smatraju da ste najbolji mogući. I onda, ako mi radimo jedno, a njima govorimo da rade drugo, oni će možda poslušati, ali će i dalje želeti da budu vi, i čekati narednu priliku da to i postanu.

Jasne granice ulivaju sigurnost detetu.

Kada je dete u stomaku, ono ima fizičke granice u prostoru u kome se razvija i to mu daje osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Kada se rodi, prirodno ga umiruje zagrljaj koji mu ponovo daje osećaj sigurnosti. Kako odrasta, granice se polako popuštaju i dete dobija sve veći prostor oko sebe i za sebe. Što se taj prostor sporije i postepeno širi, to se dete zdravija razvija. Treba mu dati dovoljno prostora da može da uči i istražuje i da svaki put po malo pomeri granicu ka osvajanju nove slobode.

Što znači, deca uče kroz pomeranje granica i oni će ih konstantno pomerati. Međutim, ako im dozvolimo da velikom brzinom pomeraju granice, deca gube osećaj sigurnosti. Ona nesvesno traže da im postavite granicu, jer ona za njih predstavlja osećaj sigurnosti, osećaj da nisu sami i da mogu na vas da se oslone. Te granice ih pripremaju za samostalan život i treba da postoje sve dok se roditelj ne uveri da više nisu potrebne.

Zato im dozvolite da vas testiraju, greše, padaju i uče u okviru granica koje čuvaju i njih i vas. Neka vam osećaj za pravu granicu bude vaš dobar osećaj u telu.

I na kraju, najvažnije je da zapamtimo da ne učimo samo mi decu, već ona uče nas. Ona su bezbrižna, srećna, prisutna. Ako mi preumemo to od njih, shvatićemo da jedino srećan roditelj odgaja srećno dete.

S ljubavlju,

Lava Nikolić, internacionalni NLP trener i Coach, učitelj Reikija i Meditacije

Izvor: Svet lepote