06 juna Zvoneći kedri Rusije – Vladimir Megre
Podvucite – da obavezan zalog uspeha predstavlja, između ostalog, uzajamno razumevanje u kolektivu, vera u sposobnosti, i to ne samo svoje, već svakog pojedinca. Vera u one koji te okružuju, uvećava bilo koje sposobnosti.
Poznato je da se biljke odazivaju na ispoljena ljudska osećanja, nastoje da učine sve za obezbeđenje života čovekovog: jedne će donositi plodove, druge će svojim prelepim cvetovima težiti da izazovu u čoveku pozitivne emocije, treće će vazduh za disanje uravnotežiti.
Samo spoznajom istine, svojom velikom voljom, istrajnošću i upornošću, stići ćete do željenog cilja.
Pušiti je – loše, piti alkohol – loše, ali mi i dalje to činimo, bez obzira što se sve lošije osećamo. Pa nas čak ni bolovi ne mogu prisiliti da se uzdržimo od tih štetnih navika. Bog nam kaže: „ Ne sme se tako raditi“. Bolom govori.
Ništa veštačko: ni mnoštvo knjiga, ni najsavremeniji sadašnji i budući računari, svi zajedno uzeti, nikada neće moći da prime, čak ni deo informacija koje se nalaze u jednom čoveku. Treba samo umeti njima se koristiti.
Sve materijalno oko nas zavisi od duha i svesti čovekove, i za sve greške ne treba tražiti krivca izvan sebe. Samo promene u sebi samom mogu izmeniti sve uokolo, pa tako i izobilje doneti.
Šta je vera? U čemu treba da se odražava?
U načinu života, odnosu prema svetu, razumevanju suštine svoje i predodređenja odgovarajućem delovanju u odnosu prema okolini u pomislima.
U Bibliji, na primer, piše: „ljubi bližnjeg svog“, ali pre nego što zavoliš, mora se znati o bližnjem svom.
Nemoguće je voleti nekoga koga ne poznaješ. Vernici moraju znati o svojim bližnjima, o svojim roditeljima koji su živeli na svetoj zemlji i ostavili im u nasleđe blago neiscrpno – svetinje.
Na zemlji je toliko mnogo ljudi u društvu sa sebi sličnima, a potpuno usamljenih, učaurenih pustinjaka.
Nije strašno kada je čovek sam, kudikamo je strašnije kada je usamljen među ljudima.
Knjigu analizirao: Svetislav Bata Nikolić